Fintech (skraćeno od financial technologies) termin je koji se koristi za sve kompanije koje razvijaju ili koriste tehnologiju (primarno ICT) u cilju unapređenja finansijskih sevisa i proizvoda. Fintech su uglavnom start-up kompanije, koje svoj prostor nalaze u oblastima u kojima mogu biti agilniji ili brži od banaka, ili targetiraju ciljnu grupu koja još uvek nije “bankabilna” (termin koji se često koristi u finansijskim institucijama), kao na primer milenijalnce.

Kakva je situacija na terenu i ko su ljudi iza Fintech kompanija?

Većina start-up kompanija danas fokusirana je na informacione tehnologije, i osnivaju ih primarno mlađi, ambiciozniji developeri.

Znanje i veštine neophodne za Fintech start-up, međutim, zahtevaju značajnije iskustvo, te je u svom članku Radu Topliceanu, objavljenom na Linked In-u, utvrdio da je prosek godina top 10 fintech “influensera” – 46 godina. Među najpoznatije spadaju npr Brett King (osnivač fintech kompanije Moven i pisac knjiga iz ove oblasti poput Breaking Banks, Bank 2.0, Bank 3.0), Chris Skinner (osnivač The Finanser i pisac popularne knjige Digital Bank)…

Fintech kompanije nisu novost u finansijskoj industriji, ali je tek u poslednjih par godina ova oblast ostvarila značajan prodor na tržite koje je tradicionalno pripadalo bankama. Pojava velikog broja fintech start-up kompanija, koje su korišćenjem ICT uspele da unesu inovacije u finansijske usluge, ujedno smanjujući troškove, percipirana je kao pretnja za banke.

Prema istraživanju PwC “Global FinTech Surway” u 2016, 76% banaka smatra da im je poslovanje ugroženo od strane Fintech kompanija.

Investicije u Fintech industriji porasle su sa 1,2 milijarde dolara u 2008, preko 12 milijardi dolara u 2014, na čak 23 milijarde u 2015.

Gotovo da ne postoji oblast finansijskog poslovanja u kojem barem neka Fintech kompanija nije pokušala prodor.

Vodeće Fintech usluge u 2015

Prema podacima kompanije McKinsey, a zaključno sa 2015 (1), oblast plaćanja najzastupljenija je sa 43%, krediti sa 24%…

fintech-segmenti

  1. Preko 350 komercijalno najpoznatijih slučajeva u Panorama dadoteci, ne može biti u potpunosti reprezentativan
  2. Uključuje SME
  3. Uključuje “large corporate”, javne ustanove i nebankarske finansijske institucije
  4. Uključuje trgovine, promet hartijama od vrednosti, ulaganja na malo, depozite
  5. Uključuje tekuće/ depozitne račune

(Izvor: McKinsey Panorama – FinTech Database)

Da li će biti rata između banaka i fintecha (i ko bi pobedio)?

Kratak odgovor: Ne i niko.

Detaljniji odgovor na ovo pitanje je da konkurencija i takmičenje sigurno postoje. Fintech industrija je napravila “disruption” u bankarskom poslovanju, malo razbudila banke, ali otvoreni rat nije nešto što treba očekivati.

Budućnost banaka i fintecha je partnerstvo (mislio sam da upotrebim reč simbioza, ali mislim da je ipak prejaka u ovom trenutku).

Bez agilnosti koje fintech kompanije imaju, banke bi uvek zaostajale u delu inovacija i brzog unaređenja korisničkog iskustva. Fintech kompanije mogu da pruže brza i jednostavna tehnološka rešenja i u tome takođe imaju prednost.

Banke, istovremeno, predstavljaju pouzdan i jak sistem, prednjače u zaštiti podataka, proceni rizika, naplati i nalaze se u poziciji koju je teško poljuljati – već imaju značajan broj klijenata i sistem koji dokazano funkcioniše. Fintech kompanije ne mogu parirati bezbednosnim sistemima banaka, ali najznačajnija perdnost banaka je finansijski integritet.

Partnerstvo omogućava brze inovacija i fleksibilnost u rešavanju problema kompanije koje donose fintech, uz finansijsku stabilnost i bezbednost koje obezbeđuju banke.

BAAP?

Budućnost banaka se često definiše kroz akronim BAAP (Bank as a platform), kao i BAAS (Bank as a service).

Ovo podrazumeva da banka, kao stabilna institucija, sa jakom infrastrukturom, svoju budućnost ima kao platforma, ili servis, izložen eksterno pomoću API-a na koji se kanče nebankarske institucije (npr fintech) koji su front ka klijentima.

Pravi korak ka ovoj budućnosti je i PSD2 (Payment Service Directive 2) koji bankama na SEP teritoriji nalaže da do januara 2018 integrišu API-je kojima će naloge ssvojih klijenata otvoriti trećoj strani (više o tome u tekstu “Šta je PSD2?”).

Fintech u Srbiji?

Ovo pitanje se samo nameće. Trenutno, ne možemo se previše pohvaliti brojem i kvalitetom ove vrste kompanija, ali to ne znači da dok ovo pričamo nema ljudi koji uveliko rade na tome.

Naprotiv…

Sledeća godina biće godina Fintecha i u Srbiji, što domaćih, što onih globalnih koji planiraju ulazak na naše tržište… o tome, kada bude.

(Photo sources: http://www.devicedaily.com; McKinsey Panorama)

Share the joy