Broj aktivnih korisnika mobilnih bankarskih aplikacija u Srbiji je oko 500.000 (nemam izvor, sam sam došao do cifre istraživanjem, razgovorima i sl), koji u proseku mesečno naprave po 5 transakcija. Transakcije se u najvećoj meri svode na plaćanje računa (struja, telefon, grejanje, internet i sl), ali i po koja P2P (pear to pear), gde korisnici šalju novac jedni drugima, direktno sa računa na račun.

U situacijama kada su dva korisnika u istoj banci, transakcija se obavlja gotovo trenutno. Međutim, kada nisu u istoj (a u Srbiji posluje skoro 30 banaka), transakcija čeka „clearing“, tj obavi se u predviđenom dnevnom terminu, kada radi platni promet, i to samo radnim danima. Primera radi, ako iz Banke A, šaljete novac prijatelju u banci B, a transakciju inicirate u petak u 18h, novac će na računu vašeg prijatelja biti tek u ponedeljak ujutru.

Ovaj sistem dakle nije baš najbolji za P2P, ali ni za transakcije na mestu prodaje (POS). Zamislite da na trafici kupujete pivo u petak uveče, pa čekate da uplata legne do ponedeljka ujutru? Nije baš najsjajnije iskustvo.

Istovremeno, postoji nešto što se zove RTGS (Real time gross settlement), tj transakcije koje prolaze kroz ovaj „kliring“, obavljaju se u realnom vremenu, ali uz višu proviziju.

Šta tačno znači „instant plaćanje“ ili kako to lepo zvuči na engleskom „instant payment“?

Instant plaćanja zamišljena su da funkcionišu na sličan način kao RTGS. Zahtev NBS ka bankama u Srbiji je da, u saradnji sa NBS, najkasnije do oktobra 2018, omoguće instant plaćanja (instant transakcije), kod kojih će se kliring vršiti 24/7 i gde će maksimalno dozvoljeno vreme transakcije biti 10 sekundi, a da u praksi to bude i značajno kraće – praktično trenutno.

Ovo će omogućiti „cardless“ transakcije (transakcije bez upotrebe platnih kartica), ne samo P2P, već i na mestu prodaje. Svoje pivo dakle, platićete i dobićete u petak, par sekundi nakon što ste poslali novac, a ne u ponedeljak.

Zašto je ovo važno za trgovce? Zato što je bezgotovinska transakcija koja je obavljena “cardless – bez kartice”, jeftinija za iznose provizija koje banka naplaćuje, a koje pored ostalog postoje najviše zbog provizija koje banci naplaćuju kartičarske organizacije (MC, VISA i AMEX), ali i procesorske kuće (vendori koji vrše procesuiranje same trasnakcije). Na ovaj način biće omogućeno povoljnije procesuiranje, sa nižim troškovima, čime će i e/m commerce postati dostupniji manjim trgovcima, kao i npr tradicionalnim trgovcima sa mikroplaćanjima kod kojih se procesuiranje kartičarskih transakcija ne isplati (svaka ima i fikni deo, te je u slučaju nižih iznosa plaćanja lako moguće da provizija bude takva da je prodavac na gubitku – npr kupovina na trafici, u pekari i sl).

Kako to izgleda u realnoj situaciji?

Za početak, potreban je mwallet – i ovde jednom i za svagda treba razjasniti da HCE/NFC koliko god banke HCE promovisale kao mwallet, nije početak i kraj mwalleta, daleko od toga, manite se PR pričica, mwallet je nešto mogo više, obećavam, pisaću i o tome.

Za sada, neka mwallet bude mobilna aplikacija koja omogućava novčane transakcije direktno sa tekućeg računa (bilo da je mwallet povezan sa tekućim računom ili se sredstva sa tekućeg računa prebacuju na mwallet pre transakcije) korisnika, na račun primaoca.

Primer 1. Statični QR kod – Taksi (samo „kejsa“ radi, inače preporučujem CarGo i/ ili Uber)

Prijateljici je rođendan, a ja kasnim. Zovem taksi da bih stigao da joj kupim poklon i pre duvanja u svećice stignem u restoran. Taksista me vozi do tržnog centra, a ispred mene u vozilu nalazi se QR kod odštampan iznad pretinca. Pokrećem mwallet i biram plaćanje QR kodom, skeniram kod koji automatski popunjava uplatnicu, osim iznosa. Taksi staje, ja ukucavam iznos sa taksimetra i potvrđujem plaćanje (novac direktno sa walleta leže na račun taksiste). Tablet ispred taksiste prikazuje notifikaciju – uplata legla, mogu dalje…

Primer 2. NFC – Prodavnica

Jurcam po prodavnicama, pojma nemam šta da kupim, kad ugledam knjižaru. Znam da voli Teri Pračeta, a izašla je nova knjiga, interesantnog naziva „Štancovanje para“, svega 750 dinara. Uzimam i ukrasnu kesu, kao i čestitku. Na kasi, kažem prodavcu da plaćam mwalletom, pokrećem ga i prinosim telefon beskontaktnom POS terminalu, potvđujem transakciju unosom mPIN-a na svom telefonu, novac direktno sa mog računa (cardless dakle) leže na račun trgovca čime je plaćanje obavljeno, idem dalje…

Primer 3. Dinamički QR kod – Restoran

Svi su već tu, ja u trku popunjavam čestitku, dajem prijateljici poklon i nadam se da niko nije kupio isti, ona oduševljena… sve kul.

Večera se završava, po dogovoru mi plaćamo večeru, ja pokrećem aplikaciju i šaljem zahtev (ok, hajde, request) ostalima (osim slavljenici) da podelimo račun. U aplikaciji vidim kako se ko uključuje i koji iznos unosi. Konobaru kažem da plaćam aplikacijom, njegov mPOS terminal generiše QR kod sa detaljima transakcije, ja ga skeniram, potvrđujem transakciju i to je to (kao i do sada, cardless transakcija povoljna i poželjna za trgovca, laka i jednostavna za mene)… Gotovo.

QR kod ili NFC?

Sve tri situacije mogu se promeniti iz QR u NFC i obrnuto (osim u slučaju iOS-a koji još uvek ne dozvoljava pristup NFC čipu u iPhone telefonima – dakle, ako imate Apple telefon ne pitajte banke zašto nemate HCE, nije do njih. I ne, nemate prijatelja u XXXX zemlji koji koristi HCE na iPhone uređaju, možda mislite da imate ili vas laže ili ne zna šta je Apple Pay, ali dok Apple ne otključa NFC koji je zaključan osim za Apple Pay – NEMA HCE NA APPLE).

Kako to funckcioniše? Pa, umesto da skenirate QR kod, samo približite telefon POS terminalu. Zašto onda QR kod? Pa, lakši je za primenu sa obe strane, jeftiniji je i to mnooogo za primenu sa obe strane. Dovoljno…

Tri „kesja“ iznad primer su kako u praksi može da se iskoristi instant plaćanje. Naravno, sve ovo je moguće preseliti i u e/m commerce, u bilo koju trafiku, radnju, kupovinu elektronske karte za parking, prevoz, za bioskop, koncert… zaista je teško naći situaciju u kojoj nije moguće primeniti (osim možda prilog crkvi, ali oni i onako ne vole da im se znaju tokovi gotovine, zamislite još i porez da im uvedu).

Primer e/m commerce? Zamislite da kupujete nešto na Kupujem-Prodajem, dogovorite cenu na sajtu, generiše se QR kod, vi ga skenirate, potvrdite plaćanje, novac leže na račun KP dok vam se ne isporuči roba, potvrdite isporuku, sredstva ležu na račun prodavca… isto to može na Limundo, Air Serbia… gde god.

Prilika za pokretanje sopstvenog biznisa? O, daaa…

Dok ovo čitate, ekipe iz startapova, malih i velikih kompanija, fintech kompanija, pa čak i neki individualci entuzijasti koje poznajem, rade na ovu temu.

Fintech startup 1. QR kod

Razvoj plugin-a za Woo Commerce (WordPress CMS) i/ili Magento, dva ecommerce framework-a koji zajedno čine gotovo kompletnu ecommerce web scenu je najočigledniji primer.

Možda deluje kao najlakši način da se uđe u biznis, ali monetizacija može biti problem. Ako naplatite plugin, imaćete istu zaradu od male prodavnice sa par hiljada transakcija mesečno, do velikih trgovinskih lanaca sa milionima transakcija. Jedini pravi način za monetizaciju je naplata po transakciji, ali to onda podrazumeva svojevrsno procesuiranje (ili makar brojanje) transakcija i vrlo verovatno pokretanje finansijske institucije.

Moj predlog za one koji krenu na ovu stranu i uspeju da tehnički odrade posao – ili partnerstvo sa bankom/ finansijskom institucijom, ili exit – prodajte tehnologiju.

Postoji i opcija da date plugin “za dž”, pa da nakon svake transakcije prikazujete reklame i tako monetizujete, što da ne, vredi probati…

Pored m/e commerce rešenja, QR kod će se koristiti i na POS terminalima, ali i u štampanom obliku, te i tu ima značajnog prostora za pokretanje biznisa.

NBS je pre izvesnog vremena na svom sajtu objavila preporuke za upotrebu QR koda u Srbiji što je prvi put da se jedan zvaničan organ oglasio na ovu temu. QR kod plaćanja odlično funkcionišu već duže od godinu dana u Srbiji, i to putem Scan2Pay servisa koji je uvela Sberbank. Ovo plaćanje omogućeno je putem Sberbank mobilne bankarske aplikacije i to za one račune koji na sebi sadrže QR kod (SBB, IKOM, Telekom, mts). Takođe, ove račune moguće je platiti i na određenim Mercator-S prodajnim mestima, a uskoro i na bankomatima par banaka (saznaćete brzo kojim, pred Sberbank).

Standard koji je korišćen je u primeni u nekim EU državama, ali će se vremenom prilagoditi novom standardu uvedenom od strane NBS.

Fintech startup 2. NFC

Za razliku od visoko-kompleksnih HCE (host card emulation) servisa za kartičarske transakcije putem NFC (near field communication) čipa, instant plaćanja isključuju kartice (cardless transaction), čime se kompleksnost transakcije značajno redukuje.

Neophodno je omogućiti komunikaciju između POS terminala koji su gotovo svi već sposobni za NFC, sa jedne strane, i mwallet-a sa druge. Komunikacija treba da omogući sigurnu i brzu razmenu informacija o detaljima plaćanja (zapravo, mwallet treba da dobije sve detalje plaćanja kao da je iste očitao QR kodom). Transakcija dalje ide sa računa korisnika, na račun trgovca, pri čemu je neophodno obezbediti ne samo brzu transakciju, već i brzu informaciju da se transakcija izvršila.

Monetizacija? I ovde, kao i u prethodnom primeru, moj savet je fiksna provizija po transakciji. Koliko? Par dinara, ne više…

Da li neko i na ovome već radi? Pa naravno, ali to nikoga ne sme i ne treba da obeshrabri.

Google nije bio prvi, Facebook nije bio prvi, pa ni Isus nije bio prvi mesija, „samo“ su bili nešto bolji od konkurencije ;)

Bonus sadržaj – Da li znate šta je We Chat?

WeChat svakako zaslužuje sopstveni post i biće ga, ali mislim da je važno pomenuti ga kada se priča o trendovima „cashless“ društva, kroz mwallet aplikacije i instant transakcije.

WeChat je, u osnovi, messenger platforma, na prvi pogled slična Viber-u i WhatsUp-u, koju masovno koriste građani Kine. A kada građani Kine nešto koriste masovno, nije teško pretpostaviti da se ovde ne bavimo milionima, ni desetinama, ni stotinama miliona. Broj korisnika koji su aktivni tokom jednog meseca premašio je milijardu, što je red veličina koji je teško zamisliti ne samo u Srbiji, Evropa ima problem sa takvim brojkama.

WeChat Pay, mwallet servis ove platforme, koji je integrisan u samu aplikaciju, koristi preko 600.000.000 ljudi (da, šest stotina miliona) i prvi je u svetu po tome, odmah ispred još jednog kineskog servisa – AliPay, čuvenog Džek Ma, osnivača Alibaba i AliExpress, koji ima 450.000.000 korisnika. Istovremeno, po broju transakcija u Kini, Alipay je ipak ispred, sa 54% učešća, u odnosu na 37% učešća WeChat-a.

WeChat i AliPay zalaze u sve pore života njegovog korisnika. Putem ovih mwallet korisnici ne vrše samo gore pomenuta plaćanja, oni ulaze u podzemnu bez zaustavjanja, zakazuju doktora i istovremeno plaćaju (u Kini je ovo ogroman problem zbog masovnosti i dugog čekanja), rezervišu hotele na isti način (na osnovu skoringa im se određuje visina depozita), praktično nema transakcije koju ne mogu ovako obaviti.

Zašto je to bitno? Zato što na ovaj način Kina (a sutra i Srbija, zašto da ne), polako prelazi u ono što na engleskom zovemo „Cashless society“, tj društvo bez gotovine. Na ovaj način tokove novca nemoguće je sakriti, čime se u značajnoj meri smanjuje prostor za pranje novca, utaju poreza, korupciju. Na veličini zemlje i broju stanovnika koje Kina ima, nije lako pretpostaviti koja količina novca se izmešta iz sive zone, dok se pritom korisničko iskustvo prosečnog stanovnika podiže na zavidan nivo (bez redova, bez keša, sve dostupno odmah i na klik).

Koliko je Srbija daleko od toga? Pa, onoliko koliko Srbija želi da bude. Smartphone uređaji su u našoj zemlji odavno normalna stvar, penetracija je na nivou najnaprednijih država, ujedno, smartphone je prvi uređaj za pristup internetu već drugu godinu i taj udeo raste.

Potrebna je edukacija, infrastruktura, ali i ogromna volja nadležnih organa da se ovako nešto uradi. I u pitanju je pozitivna stvar, ovde ni politika ni lični stavovi o tome ko uvodi ove promene ne smeju imati primat, ovo je nešto što nam je potrebno odmah i ko god bude krenuo na tu stranu, imaće i ovde podršku, koliko god ona mala bila :)

Share the joy
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
moose knuckles pas cher moose knuckles pas cher moose knuckles pas cher moose knuckles pas cher moose knuckles pas cher moose knuckles outlet moose knuckles outlet moose knuckles outlet moose knuckles outlet moose knuckles outlet maillot de foot pas cher maillot de foot pas cher maillot de foot pas cher maillot de foot pas cher maillot de foot pas cher scarpe nike air max outlet scarpe nike air max outlet scarpe nike air max outlet scarpe nike air max outlet scarpe nike air max outlet scarpe nike air max outlet nike tn pas cher nike tn pas cher nike tn pas cher nike tn pas cher air max pas cher air max pas cher stone island outlet stone island outlet stone island outlet stone island outlet stone island outlet stone island outlet barbour pas cher barbour pas cher barbour pas cher barbour pas cher barbour pas cher nike tn squalo nike air max outlet mcm outlet online moose knuckles outlet happiness outlet happiness outlet shoes