Pasionirani igrači (među koje sam nekada i ja spadao), a to su oni ljudi koji se naljute kada igru nazovete “igricom”, godinama, decenijama zapravo, pažljivo prate svaku vest koja u sebi sadrži ta dva famozna slova – VR.
Istorijat VR seže daleko u prošlost, ali recimo da je “hype” započeo u vreme kada je Sega, koja je davnih devedesetih bila proizvođač veoma popularnih igračkih konzola, najavila Sega VR, mada ga je na kraju napravila samo za svoje “arkade”, a ne i za konzole. Od tada, pa do skoro, niko ipak nije ozbiljnije uspeo da uđe u svet komercijalnih, kompaktnih i (što je najvažnije) upotrebljivih sistema za virtuelnu realnost.
Start Up pod nazivom “Oculus VR”, sa svojim proizvodom “Oculus Rift” pojavio se na popularnom crowdfunding portalu Kickstarter i započeo novu VR revoluciju. Ovu kompaniju je u međuvremenu preuzeo Facebook, a i nekoliko proizvođača mobilnih telefona uključilo se priču oko VR (Samsung, HTC…).
Facebook je nedavno predstavio Oculus kao komercijalni proizvod, ali cena ovog uređaja daleko prevazilazi očekivanja većine nas koji su sa nestrpljenjem očekivali trenutak kada će svojim očima uroniti u 3D svet omiljenih igara (što se mene tiče to su IL2 Sturmovik, Lock On i Elite, za početak).
Nekoliko stotina evra ipak nije iznos koji sam spreman da potrošim, pa ću sačekati pad cene koji, kao uostalom i sa drugim sličim uređajima, dođe kad-tad.
Ipak, ne bih bio geek da ne pronađem način da nekako doživim VR i pre nego što Oculus bude dostupan i onima sa jeftinijim ulaznicama, a da to nije plaćanje za 10 minuta iskustva u tržnom centru. Za taj ugođaj pobrinulo se genijalni Google.
Google Cardboard
Ovaj “uređaj”, ako ga tako možemo nazvati, na prvi pogled deluje kao još jedna u nizu “fora” koje ovaj gigant pravi, obično prvog aprila. U suštini, Google želi da vam proda parče kartona sa dva sočiva i magnetom i tvrdi da je u pitanju naprava za VR?
Umesto skupih materijala, skupih alata za proizvodnju, skupih šta god, Google je od parčeta kartona kreirao proizvod koji se lako i jeftino pravi, transportuje i sastavlja i nazvao ga po materijalu od kojeg je i napravljen – Cardboard. Umesto ekrana, koristi se smartphone tako što se ubaci u Cardboard. Uređaj je napravljen tako da deli ekran telefona na dva dela, tako da simulira dva odvojena ekrana (što je neophodno za 3D sećaj). Dva proreza kroz koje gledate sadrže sočiva, a koristi se akcelerator telefona za proračun okretanja glave i time prikaza slike.
S obzirom na to da je cena zaista smešna u odnosu na ostale uređaje, tj da već za petnaestak dolara može da se nabavi, rizik kupovine nije bio preveliki.
Nakon nekoliko dana na adresu stiže najobičnija papirna (mada nešto deblja) koverta. A u koverti – karton. Nema očiglednog uputstva, samo nekoliko brojki koje označavaju redosled radnji, ne znam smem li ili ne da isečem, presavijem, odlepim… frka? “Sve što je potrebno je sastaviti ga”, što bi rekao Paja Patak i zaista je jednostavno i brzo, za manje od 5 minuta od otvaranja koverte uređaj je spreman za korišćenje.
Evo kako je meni to ispalo :)
I ne morate imati Android telefon, radi i sa iPhone, isprobano (WP? Ko to još koristi?).
Šta sad?
Korisnici Android telefona mogu da preuzmu aplikaciju Cardboard koja sadrži nekoliko demoa. Takođe pomaže i u kalibraciji – sve što je neophodno je da usmerite kameru telefona ka QR kodu koji je odštampan na Cardboard uređaju – na ovaj način telefon “zna” sa kojim Cardboard-om radi, kako bi slika bila što jasnija.
Nakon toga – search na Google Play ili iTunes – ukucajte “cardboard” i odaberite aplikaciju po želji.
Prvo što sam isprobao je interesantna svemirska roller coaster vožnja tokom koje pogledom usmeravate nišan u ciljeve pored kojih prolećete i pucate u iste. Da, pucate. Sa leve strane Google cardboard-a nalazi se mali magnet, postavljen u ležište (žleb) u okviru kojeg može da se pomera gore-dole par cm. Pomeranje magneta telefon prepoznaje kao dodir ekrana i na ovaj način se vrši odabir opcija (drugi način biranja opcija je usmeravanje pogleda ka komandama i zadržavanje pogleda ka željenoj komandi, dok se ista ne izvrši). Postoje i bluetooth uređaji (na Ali Express-u nisu ni skupi) koji sadrže programabilne tastere za Google Cardboard. Osećaj je veoma dobar, telefon (testirano sa LG G2 i iPhone 6) dobro prati pokrete glave, nije opterećujuće za oči (mada nikada nisam koristio predugo), sve u svemu interesantno iskustvo.
Na marketu postoji i nekoliko interesantnih “šetnji”. Npr šetnja toskanskim selom je jako lepo urađena. Sadržaji edukativnog karaktera su veoma zanimljivi, a tu si i trejleri filmova koji umeju da budu veoma impresivni – horror trejler koji sam odgledao ostavlja jako dobar utisak. Situacija u kojoj se nalazite u mračnoj sobi, jezivi zvuci koji dolaze iz slušalica, kao i jedva primetni pokreti na marginama percepcije, bez obzira na to što znate da ste u svojoj sobi, deluju veoma jezivo. A onda na scenu uleće devojčica poput one iz filma Ring i sve što želite je da sklonite Cardboard sa glave – probajte, vredi ako volite ovaj žanr.
Google Play screenshot
Broj kvalitetnih aplikacija (trenutno) nije toliko veliki, ali nije ni zanemarljiv, dosta njih je samo demo pa se vidi da tehnologija još uvek nije zaživela u velikoj meri, ali evidentan je i porast.
Ono o čemu se na srpskom webu dosta piše u poslednje vreme nije primena u edukaciji, već VR XXX filmovi. Svakako nešto što će imati veću popularnost od moje ideje da u VR letim avionom u drugom svetkom ratu, a tu su već neko vreme tako da tekstovi tipa “snimljen prvi VR XXX film” koji kruže ovih dana po netu i nisu baš tačni. Pa, koga zanima…
Inače, za gledanje VR filmova (bilo kojeg žanra) neophodan je i VR player – ima ih nekoliko na marketu, besplatnih.
Upotrebna vrednost?
Kada se isproba sve što se da isprobati, a svakako od Cardboarda ne mogu očekivati da isprobam navedene simulacije jer je za tako nešto ipak potrebno sačekati pad cene Oculusa, neminovno je pitanje – da li sam dobro potrošio svoj novac? Bez obzira na to koliko je Cardboard jeftin. I naravno, šta sada da radim sa njim?
Kao nekomercijalni korisnik, mogu da kažem da mi je drago da sam isprobao ovaj uređaj. VR daje potpuno novu dimenziju igrama (da, najviše sam testirao igre) i vidi se koliki potencijal je u ovoj oblasti. Sadržaji edukativnog karaktera još uvek nisu kreirani u toj meri da iskoriste sve mogućnosti VR-a, ali i ovde je očigledno da će to biti pravac za budućnost. Trejler za Star Wars još nisam pogledao, ali nameravam, verujem da je impresivnije od horror trejlera.
No, ovaj uređaj će svoju moć pokazati tek kada industrija (marketing) u dovoljnoj meri prepoznaju njegovu upotrebnu vrednost, kada shvate da imaju neverovatno jeftino sredstvo (dobro, tu je i produkcija, ali ipak) da svojim potencijalnim klijentima pruže nešto što je do sada bilo gotovo nemoguće u ovoj meri – iskustvo!
Arhitekte ili prodavci nekretnina mogu ga koristiti za walktrough koji će potencijalnog kupca uvesti u objekat, gde god se on nalazio, mnogo bolje nego bilo koja slika, rendering ili video. Slična situacija je i kada je turizam u pitanju – od hotelskih soba, pa do znamenitosti ili čak plaža, parkova, skijališta – lako dostupno iskustvo za potencijalne klijente. Proizvođač automobila može omogućiti kupcu da “sedne” u auto, čak ga i provoza, čuje zvuk i pre nego što fizički vidi auto. Nije teško uvideti širinu primene, bez obzira na industriju…
Edukacija? Ovde ni nebo nije granica, zaista je teško navesti šta je sve moguće uraditi. Medicina? Već se koristi, od učenja do simulacija… I da ne ponavljam, ovde ste ograničeni samo svojom maštom.
Dok Oculus ne padne ispod 100 evra, vidimo se u kartonskom VRu…